Arena Beograd - Fitnes Centar

Jedno je sigurno, ne možete uticati na zagađenje i buku, tempo života i svakodnevni stres, ali možete uticati na svoju ishranu.

Pravilnom ishranom, odnosno dobro odabranom hranom, mogu da se postignuti značajni efekti u poboljšanju treninga i njegovim rezultatima. Trening pojačava fizičku i psihičku aktivnost i metabolizam pa su energetske i nutritivne potrebe svih koji aktivno treniraju veće nego potrebe ljudi koji se ne bave nekim od sportova.

Pravilna ishrana je individualna stvar svakog pojedinca, pa tako i osobe koja se bavi sportom. Najbolje je ako se za određenu fizičku aktivnost njeno planiranje određuje pojedinačno, ali postoje i neka opšta pravila koja se savetuju onima koji se rekreativno bave sportom.

Više tečnosti
Vodu treba piti tokom celog dana, ne samo za vreme ili nakon treninga. Optimalna količina vode koju dnevno treba da popijemo, bez obzira da li treniramo ili ne, izračunava se kada telesnu masu podelimo sa šest. Dobijeni broj je broj čaša vode koji je dnevno neophodan organizmu da bi pravilno funkcionisao.

U uslovima kada treniramo ovu količinu vode obavezno treba povećati za još jedan litar, objašnjava naša sagovornica. Kada se trenira srednjim intenzitetom u umerenim klimatskim uslovima može se izgubiti 1-2 litre znoja na sat. To znači da osoba prosečne težine oko 75 kg može izgubiti oko dva odsto ukupne telesne mase. Gubitak tečnosti zato treba nadoknaditi ne samo vodom, već i prirodnim voćnim sokovima, ne zaslađenim čajevima ili supama.

DNEVNI RITAM ISHRANE

Prilikom planiranja ishrane osoba koja je fizički aktivna pored pravilnog kombinovanja hranljivih materija, potrebno je obratiti pažnju i pripremanju hrane i rasporedu obeda. Pre svega hrana mora da bude lako svarljiva i ne sme da opterećuje organe digestivnog trakta. Pored toga, hrana mora biti ukusna, lagana i pikantna zbog česte pojave gubitka apetita prilikom velikih napora. Namirnice se raspoređuju u pet obeda, tri glavna i dve užine. Razmak između obeda mora biti najmanje 3 sata.

Doručak je veoma bitan obed i pored toga što treba da bude obilan, mora biti i lako svarljiv. Pre doručka bitno je popiti čašu đusa a za doručak se uglavnom koriste mleko i mlečni proizvodi, musli, kornfleks, crni hleb, jaja, šunka i sl. Doručak treba da sadrži 30% ukupnih dnevnih kalorija.

Prepodnevna užina treba da se satoji uglavnom od voća i voćnih sokova zbog nadoknade izgubljene tečnosti. Popodnevna užina, zbog nadoknade glikogena, mora biti bogatija ugljenim hidratima zbog čega se najčešće koriste biskviti, puding, griz, voćne salate, voćni kolači i slično.
Popodnevna užina učestvuje u dnevnom unosu kalorija sa 5-10%.

Ručak ne sme biti previše obilan a mora da se sastoji od mesne supe, mesa, priloga, salate i dezerta. Supe treba da budu bistre, najčešće od telećih kostiju. Meso koje se koristi mora biti nemasno i lako svarljivo a riba je obavezna dva puta nedeljno. Najčešće se priprema na žaru ili foliji. Prilog se sastoji od barenog povrća ( šargarepa, krompir, karfiol, spanać ), mada se mogu koristiti i testenine. Od salata treba izbegavati jedino krastavac i rotkvice a za dezert se koriste voćne salate i kolači, puding i sladoled.

Večera mora biti lagana i mora se konzumirati najmanje dva sata pre spavanja. Mora biti bogata spororesorbujućim ugljenim hidratima radi dopune glikogenskih depoa pa se preporučuju testenine, pite, sutlijaš, griz.

I još ovo:

- Ako na trening odlazimo sa posla i malo smo umorni i ne dostaje nam energije, savetuje se čokolada sa što većim procentom kakao, ili banana sa medom, ili bonžita.

- Po završetku treninga obrok zavisi od satnice. Ako je trening u kasnijim večernjim satima onda je dovoljno nakon treninga popiti jogurt, koji sadrži dosta proteina i pojesti neku laganu salatu.

Ne preporučuje se:

- Za sigurne rezultate kako u treningu, tako i u ishrani ne preporučuje se industrijska hrana koja sadrži konzervanse, kao što su sokovi,razne grickalice, suhomesnato, Takođe treba smanjiti na minimum so, šećer, belo brašno, rafinisano ulje. Osim toga savetuje se da meso i povrće bude kuvano ili dinstano, a izbegavati pečeno, pohovano i prženo.

"Ne znam ko je otac vaše bolesti, nepravilna ishrana joj je majka"

Ono što jedete utiče na vaše zdravlje. Gledajte kako hrana utiče na vas i na vaš organizam. Ako se zdravo hranite, neće vam biti potrebni lekovi, a ako se ne zdravo hranite ni lekovi vam neće pomoći.