Стратешко опредељење инвеститора градске власти је да „Арена Београд” постане капитални чинилац у обогаћивању укупне туристичке понуде Београда као главног града Србије, тиме што ће садржајима и догађањима константно привлачити велики број публике. Географски положај Београда, одувек је представљао средиште свих културних и спортских догађаја у овом делу Европе. Као такав идеалан је за привлачење публике из свих околних земаља с једне стране и изазов за врхунске уметнике и спортисте да на једном месту окупе највећи број својих фанова, с друге стране.
Цела дворана, која се састоји од шест нивоа, има добро структуирану локалну мрежу. Сви су сложни у оцени да је Београд, по угледу на америчке арене тог типа, добио фантастичан објекат који отвара неслућене перспективе и тиме се Београдска арена сврстала у сам светски врх постојећих арена. Најчешће је сврставају међу три најлепше дворане у Европи, уз „Сан Ђорђи” у Барселони, „Оаку” у Атини и стокхолмски „Глобен”.
Они који су видели прашку дворану кажу да је она једина паритет у модерном изгледу, најсавременијој опреми, одличном архитектонском решењу, укључујући и данас неизбежне ложе са свим пратећим елементима једног посебног вида луксуза који иде уз данашњи спорт, забаву и show бизнис. У спортском смислу, Београд је добио објекат за понос.
| Највеће хале у Европи |
||
| Име објекта | Држава | Капацитет |
| СЦЦ Петебургски | Русија | 25.000 |
| Синан Ердем Дом | Турска | 22.000 |
| Спортска палата Мерксем | Белгија | 21.000 |
| Београдска арена |
Србија |
19.394 |
Комплекс „Београдске Арене" обухвата три објекта: велику
дворану, малу салу и паркинг.
Велика дворана има површину 48 000 м2 распоређених у 6 нивоа,
капацитета 20 000 - 25 000 посетилаца, у зависности од догађаја.
„Београдска арена" данас је заштитни знак Београда и један од нових симбола
главног града Србије, као и атрактивна туристичка понуда наше престонице и
државе. Аутор овог
импозантног здања је архитекта Владa Славица, а инвеститор ја Секретаријат за
спорт и омладину Скупштине града Београда.
Године 2007. "Београдска арена", добила је употребну дозволу за рад 01. октобра 2007, а исте године на око тридесетак разноврсних програма имала је преко 400 000 посетилаца. За најбољи Концерт године 2007. проглашен је концерт Џоа Кокера за који је АРЕНА БЕОГРАД добила признање БЕОВИЗИЈЕ.
Година 2008. у Београдској арени биће упамћена по најбољој организацији ЕУРОСОНГА који се одржао у мају месецу, по конгресу ЕАА-Асоцијације европских арена која се по први пут одржавала у Београду, где је Арена Београд била домаћин, и по премашених 500 000 посетилаца на 40-так догађаја у арени. Те године концерт Ника Кејва, у организацији Арене Београд, проглашен је за најбољи концерт године према избору публике сајта ПОПБОКС.
Током 2009. године арена је угостила око 700 000 посетилаца и била домаћин бројних концерата, Универзијаде, Евролиге у кошарци, Светске лиге у одбојци, као и најугледнијих тениских такмичења: Fed Cup и Davis Cup.
Београдска Арена на Facebook-u
English
Latinica

