АРЕНА | О Арени

Стратешко опредељење инвеститора градске власти је да „Арена Београд” постане капитални чинилац у обогаћивању укупне туристичке понуде Београда као главног града Србије, тиме што ће садржајима и догађањима константно привлачити велики број публике. Географски положај Београда, одувек је представљао средиште свих културних и спортских догађаја у овом делу Европе. Као такав идеалан је за привлачење публике из свих околних земаља с једне стране и изазов за врхунске уметнике и спортисте да на једном месту окупе највећи број својих фанова, с друге стране.

Цела дворана, која се састоји од шест нивоа и има добро структуирану локалну мрежу. Сви су сложни у оцени да је Београд, по угледу на америчке арене тог типа, добио фантастичан објекат који отвара неслућене перспективе и тиме се сврстала у сам светски врх постојећих Арена. Најчешће је сврставају међу три најлепше дворане у Европи, уз „Сан Ђорђи” у Барселони, „Оаку” у Атини и стокхолмски „Глобен”. Genera CMS | Arena

Они који су видели Прашку дворану кажу да је она једина паритет у модерном изгледу, најсавременијој опреми, одличном архитектонском решењу укључујући и данас неизбежне ложе са свим пратећим елементима једног посебног вида луксуза који иде уз данашњи спорт, забаву и show бизнис. У спортском смислу, Београд је добио објекат за понос.

Историјат градње

Београд је 1989. године изабран за домаћина Светског шампионата у кошарци 1994.године уз услов да град сазида потпуно нову спортску халу. Градске власти покрећу конкурс за најбоље решење спортске Арене капацитета 20 000 гледалаца. Архитекта Влада Славица је предложио најбоље решење, Арену у којој ће поред спортских сусрета моћи да се изводе и концерти, одржавају конгреси и сајмови.

Локација је одобрена 1991. године, блок 25 у Новом Београду. Међутим већ су постали евидентни неки проблеми. Остало је још свега 3 године до светског првенства, а градња овог великог здања је морала бити обављена у рекордном времену.

Изградња почиње 1992.године и одбор склапа партнерски споразум са Америчком компанијом ХОК која поседује богато искуство у грађењу спортских објеката. Међутим, следе тешка времена. После почетних сукоба који воде распаду СФРЈ, УН уводе санкције осталом делу Југославије, а фирма ХОК напушта извођење радова на Арени. Но и поред свега овога градња се наставља.

Србија 1993.године пролази кроз једну од најгорих фаза у модерној историји. Земљом бесни рекордна инфлација, а као резултат санкција и ратних дешавања, Београд губи право на организовање Светског шампионата у кошарци 1994.године.

Изградња спортске Арене се наставља мада због недостатака материјала знатно успореније да би 1995. године коначно стали радови.Радови се коначно настављају 1998.године када је град изабран за домаћина светског првенства у стоном тенису 1999. године. У том моменту је кров хале већ примио свој коначни облик, део фасаде је био скоро готов, а унутрашњост је била делимично опремљена. Још једном Србија губи право на одржавање такмичења због НАТО бомбардовања баш те године када је требало првенство да се одржи.

После промене власти у Србији 2000.године и пада свих санкција долази до интензивирања радова и завршетка спортске Арене 2004. године на време да се одржи Турнир дијамантске лопте (Diamond Ball Tournament). Београд коначно добија шансу за организовање великог такмичења и Београдска Арена постаје место одржавања Европског првенства у кошарци 2005. године.

О „Београдској арени”

„Београдска арена” постала је заштитни знак Београда и један од нових симбола главног града Србије, као и атрактивна туристичка понуда наше престонице и државе. То је објекат који по свему испуњава најсавременије стандарде и уз „Прашку арену" налази се на највећем технолошком нивоу у Европи. Аутор овог импозантног здања је архитекта Владa Славица, а инвеститор ја Секретаријат за спорт и омладину Скупштине града Београда.

Комплекс „Београдске Арене” обухвата три објекта: велику дворану, малу салу и паркинг.

Велика дворана има површину 48 000 м² распоређених у 6 нивоа, капацитета 20 000 - 25 000 посетилаца, у зависности од догађаја.

Мала дворана се простире на 2275 м² на два нивоа, спољни габарити сале су 30x60м, служи као пратећи објекат и користи се за припреме и тренинг спортиста. Пројектована је као објекат за загревање спотиста и топлом везом, испод саобраћајнице на југу, је повезана са великом двораном. Терен у малој дворани је димензије 29,20м x 43,70м и висине 10м, који по потреби може да се подели на два кошаркашка терена (кошеви су монтирани на зидовима). Са свим пратећим просторијама (4 свлачионице, кафе бар, трим кабинетом, пријавницом и 1 теретним лифтом са којим су повезана ова два нивоа) даје неограничене могућности да ради потпуно независно.

Година 2007. је најуспешнија у досадашњем пословању Београдске арене, поред добијања употребне дозволе за рад 01. октобра 2007.на око тридесетак разноврсног програма било је преко 400 000 посетилаца. За најбољи Концерт године 2007 проглашен је концерт Џо Кокера за који је АРЕНА БЕОГРАД добила признање БЕОВИЗИЈЕ.

Година 2008. у Београдској арени биће упамћена по најбољој организацији у досадашњем постојаљу ЕУРОСОНГА који се одржао у мају месецу, по конгресу ЕАА-Асоцијације европских арена која се по први пут одржавала у Београду где је Арена Београд била домаћин и по премашених 500 000 посетилаца на 40так догађаја у арени.

АРЕНА БЕОГРАД је 11.новембра 2008. прославила и своју другу годину рада. Слике са овог догаћаја можете погледати ОВДЕ